OŠ "Jozef Atila" | Na pragu uspostavljanja međunarodne saradnje naše škole sa osnovnom školom Seiva u Tokiu
57625
singular,single,single-post,postid-57625,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode-theme-ver-10.1.1,wpb-js-composer js-comp-ver-5.0.1,vc_responsive
2018-04-04 17.02.39a

Na pragu uspostavljanja međunarodne saradnje naše škole sa osnovnom školom Seiva u Tokiu

Za vreme prolećnog raspusta, Tim za međunarodnu saradnju, posetio je osnovnu školu Seiva iz Tokia. Ova škola je od naše škole udaljena tačno 9.179,89 km, a do Japana smo leteli avionom iz Beograda preko Abu Dabija 15 sati i promenli čak 8 časovnih zona. Tokio je ogroman grad, sastavljen od 26 gradova i u njemu živi više od 35 miliona ljudi. U knjizi Dragana Milenkovića „Japan za početnike“, saznali smo da u Japanu obavezno obrazovanje traje devet godina – šest godina traje osnovna škola, a tri godine srednja škola. Više od 97 procenata đaka nastavlja školovanje u višim školama, koje traju tri godine – to znači da je dužina školovanja pre univerziteta ista kao i kod nas, samo je različito podeljena. Školska godina počinje u aprilu, a letnji raspust traje samo nešto više od mesec dana, od kraja jula do 1. septembra. Postoje i brojne privatne škole, čija nastava se odvija noću, a u kojima se đacima pomaže da postignu što bolji uspeh u redovnom školovanju i u njima je rad veoma naporan, a nastavnici često rigorozni. U japanskim osnovnim i srednjim školama svakodnevno je jedan sat odvojen za čišćenje prostorija. Đaci, zajedno sa učiteljima i nastavnicima, čiste učionice i sve druge prostorije. Osnovna škola Seiva koju smo posetili je neverovatno čista i kada smo u nju ušli, morali smo da se preizujemo i obujemo papuče koje su nam domaćini dali. Na časovima fizičkog pored borilačkih veština koje su tradicija Japana, đaci voze monocikle i igraju bejsbol. Učionice su prostrane i svaki učenik sedi sam u klupi i ima svoj tablet. Pored table stoji mali usisivač za sunđer, tako da je ona uvek suva. Deca u škole dolaze u veoma elegantnim uniformama. Japanci se umesto rukovanja i ljubljenja pozdravljaju klanjanjem, a dubina poklona zavisi od položaja u društvu i uzrasta. Prema protokolu carskog dvora svi moraju da se poklone caru osim učitelja i nastavnika, jer da nije bilo njih, ne bi bilo ni cara. Tokom našeg boravka, ulice i parkovi su bili ružičasto – beli, jer je procvetala trešnja, koja je u Japanu najomiljenije i najrasprostranjenije drvo. Japanska kuhinja je veoma zanimljiva. Japanci najviše jedu pirinač, ribu, morske plodove, alge a najviše  vole da piju zeleni čaj, pa su zbog toga najzdravija nacija i  imaju najviše stogodišnjaka. Ulice Tokia su neverovatno čiste i nemoguće je naleteti na bačeno smeće. Pored toga što su veoma uredni, Japanci su neverovatno vredni, disciplinovani i odgovorni. Na ovom putovanju smo zaista stekli dragoceno iskustvo i mnogo toga smo mogli da naučimo od Japanaca, a oni su mogli da čuju nešto više o našoj zemlji, koju najviše znaju po Novaku Đokoviću.

2018-04-05 16.02.10 a 2018-04-05 16.08.18 a 2018-04-05 16.08.07a 2018-04-05 15.57.18 - Copy a 2018-04-05 15.39.56a 2018-04-05 15.36.30a 2018-04-04 15.22.10a

                                                                                                          nastavnik Marko Kolarski